slogan latinica
LogoFinalTirkizni
slogan latinica
arrow

Šta je u stvari doniranje reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona?

Termin „doniranje“ odnosi se na altruistički čin davanja, odnosno poklanjanja – u ovom slučaju sopstvenih reproduktivnih ćelija – jajnih ćelija kod žena, odnosno spermatozoida kod muškaraca, ili embriona – zametka, koji nastaje spajanjem jajne ćelije i spermatozoida i predstavlja prvu formu nove jedinke. Reproduktivne ćelije/embrioni doniraju se parovima koji ne mogu ostvariti roditeljstvo primenom sopstvenih reproduktivnih ćelija/embriona.

U širem smislu, postoji apsolutna analogija darivanja reproduktivnih ćelija/embriona sa doniranjem drugih organa ili tkiva (npr. bubreg, koža, rožnjača itd). Razlika se odnosi na činjenicu da reproduktivne ćelije nisu vitalni organi, da se njihovo darivanje može ponoviti, da po pravilu ni na koji način ne remeti zdravstveno stanje donora. Druga bitna razlika odnosi se na činjenicu da se sa doniranjem reproduktivnih ćelija/embriona donira i sopstveni genetski materijal.

Šta je u stvari doniranje reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona?

Termin „doniranje“ odnosi se na altruistički čin davanja, odnosno poklanjanja – u ovom slučaju sopstvenih reproduktivnih ćelija – jajnih ćelija kod žena, odnosno spermatozoida kod muškaraca, ili embriona – zametka, koji nastaje spajanjem jajne ćelije i spermatozoida i predstavlja prvu formu nove jedinke. Reproduktivne ćelije/embrioni doniraju se parovima koji ne mogu ostvariti roditeljstvo primenom sopstvenih reproduktivnih ćelija/embriona.

U širem smislu, postoji apsolutna analogija darivanja reproduktivnih ćelija/embriona sa doniranjem drugih organa ili tkiva (npr. bubreg, koža, rožnjača itd). Razlika se odnosi na činjenicu da reproduktivne ćelije nisu vitalni organi, da se njihovo darivanje može ponoviti, da po pravilu ni na koji način ne remeti zdravstveno stanje donora. Druga bitna razlika odnosi se na činjenicu da se sa doniranjem reproduktivnih ćelija/embriona donira i sopstveni genetski materijal.

Šta je banka reproduktivnih ćelija? Gde se nalazi banka?

Banka reproduktivnih ćelija je institucija u kojoj čuvaju darovane reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni. U samoj banci se, pored čuvanja, vrši i prijava, testiranje i odabir donora, prijem i obrada materijala – doniranih ćelija/embriona. Prema odluci Ministarstva zdravlja Republike Srbije, banka reproduktivnih ćelija nalazi se u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

Šta je banka reproduktivnih ćelija? Gde se nalazi banka?

Banka reproduktivnih ćelija je institucija u kojoj čuvaju darovane reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni. U samoj banci se, pored čuvanja, vrši i prijava, testiranje i odabir donora, prijem i obrada materijala – doniranih ćelija/embriona. Prema odluci Ministarstva zdravlja Republike Srbije, banka reproduktivnih ćelija nalazi se u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

Zašto je važno doniranje?

Donacija reproduktivnih ćelija i embriona namenjena je parovima koji se suočavaju sa problemom infertiliteta, i gde iz određenog razloga nije moguća upotreba sopstvenih reproduktivnih ćelija – spermatozoida i jajnih ćelija.

Darivanjem sopstvenih reproduktivnih ćelija, donor pomaže paru da ostvare roditeljstvo u situaciji kada oni sami to ne mogu postići. Specifičnost doniranja jajnih ćelija i spermatozoida, odnosno embriona, za razliku od doniranja drugih tkiva i organa, odnosi se na činjenicu da se sa reproduktivnih ćelijama/embrionima donira i sopstveni genetski materijal.

Zašto je važno doniranje?

Donacija reproduktivnih ćelija i embriona namenjena je parovima koji se suočavaju sa problemom infertiliteta, i gde iz određenog razloga nije moguća upotreba sopstvenih reproduktivnih ćelija – spermatozoida i jajnih ćelija.

Darivanjem sopstvenih reproduktivnih ćelija, donor pomaže paru da ostvare roditeljstvo u situaciji kada oni sami to ne mogu postići. Specifičnost doniranja jajnih ćelija i spermatozoida, odnosno embriona, za razliku od doniranja drugih tkiva i organa, odnosi se na činjenicu da se sa reproduktivnih ćelijama/embrionima donira i sopstveni genetski materijal.

Kakva su iskustva drugih zemalja, da li i kod njih postoji banka reproduktivnih ćelija?

U većini drugih zemalja gde je dozvoljena upotreba doniranih reproduktivnih ćelija i embriona postoje banke reproduktivnih ćelija. Razlika se odnosi na zakonske regulative kojima se definiše koje ustanove i koliko njih mogu formirati banku.

Kakva su iskustva drugih zemalja, da li i kod njih postoji banka reproduktivnih ćelija?

U većini drugih zemalja gde je dozvoljena upotreba doniranih reproduktivnih ćelija i embriona postoje banke reproduktivnih ćelija. Razlika se odnosi na zakonske regulative kojima se definiše koje ustanove i koliko njih mogu formirati banku.

Ko sve može biti donor?

Osnovni uslov doniranja reproduktivnih ćelija i embriona odnosi se na starost potrencijalnih donora, njihovo fizičko i psihičko zdravlje i očuvanu reproduktivnu funkciju.

Donor reproduktivnih ćelija može biti punoletan muškarac starosti do 40 godina, psihofizički zdrav, koji ima normalan spermogram, kao i žena starosti od 21 do 34 godine, psihofizički zdrava, čija je rezerva jajnika očuvana.

Potencijalni donori popunjavaju upitnik o navikama, rizičnom seksualnom ponačanju, prethodnim oboljenjima, koji predstavlja ujedno i prvi isključujući korak u odabiru donora.

Ko sve može biti donor?

Osnovni uslov doniranja reproduktivnih ćelija i embriona odnosi se na starost potrencijalnih donora, njihovo fizičko i psihičko zdravlje i očuvanu reproduktivnu funkciju.

Donor reproduktivnih ćelija može biti punoletan muškarac starosti do 40 godina, psihofizički zdrav, koji ima normalan spermogram, kao i žena starosti od 21 do 34 godine, psihofizički zdrava, čija je rezerva jajnika očuvana.

Potencijalni donori popunjavaju upitnik o navikama, rizičnom seksualnom ponačanju, prethodnim oboljenjima, koji predstavlja ujedno i prvi isključujući korak u odabiru donora.

Ko sve može biti primalac?

Potrebu za primenom doniranih reproduktivnih ćelija imaju parovi gde iz nekog razloga ne može doći do začeća uz upotrebu sopstvenih ćelija – bilo da ih nema ili su one lošeg kvaliteta (kod žena – preuranjena menopauza, uznapredovale godine, tretman malignih oboljenja hemioterapijom ili zračnom terapijom; kod muškaraca – potpuni nedostatak spermatozoida, bilo urođen, bilo kao posledica infektivnih, malignih i drugih oboljenja), ili u slučajevima kada bi upotreba sosptvenih reproduktivnih ćelija dovela do prenošenja teških naslednih bolesti na dete.

Prema našem zakonodavstvu, izuzetno, pravo na postupke biomedicinski potpomognutog oplođenje (BMPO) , odnosno popularno nazvano „vantelesno oplođenje“ sa doniranim ćelijama/embrionima ima i punoletna i poslovno sposobna žena bez partnera, pod određenim uslovima – da je u takvom psihosocijalnom stanju da se očekuje sa će biti sposobna da vrši roditeljsku dužnost, u skladu sa zakonom, u interesu deteta.

Predlog za svaki pojedinačni postupak BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama daje lekar specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista fertiliteta i steriliteta. O predlogu se izjašnjava Stručna savetodavna komisija za upotrebu darovanih reproduktivnih ćelija u postupku BMPO, koju čine lekar specijalista ginekologije i akušerstva, embriolog, diplomirani psiholog i diplomirani pravnik.

Ko sve može biti primalac?

Potrebu za primenom doniranih reproduktivnih ćelija imaju parovi gde iz nekog razloga ne može doći do začeća uz upotrebu sopstvenih ćelija – bilo da ih nema ili su one lošeg kvaliteta (kod žena – preuranjena menopauza, uznapredovale godine, tretman malignih oboljenja hemioterapijom ili zračnom terapijom; kod muškaraca – potpuni nedostatak spermatozoida, bilo urođen, bilo kao posledica infektivnih, malignih i drugih oboljenja), ili u slučajevima kada bi upotreba sosptvenih reproduktivnih ćelija dovela do prenošenja teških naslednih bolesti na dete.

Prema našem zakonodavstvu, izuzetno, pravo na postupke biomedicinski potpomognutog oplođenje (BMPO) , odnosno popularno nazvano „vantelesno oplođenje“ sa doniranim ćelijama/embrionima ima i punoletna i poslovno sposobna žena bez partnera, pod određenim uslovima – da je u takvom psihosocijalnom stanju da se očekuje sa će biti sposobna da vrši roditeljsku dužnost, u skladu sa zakonom, u interesu deteta.

Predlog za svaki pojedinačni postupak BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama daje lekar specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista fertiliteta i steriliteta. O predlogu se izjašnjava Stručna savetodavna komisija za upotrebu darovanih reproduktivnih ćelija u postupku BMPO, koju čine lekar specijalista ginekologije i akušerstva, embriolog, diplomirani psiholog i diplomirani pravnik.

Da li je predviđena novčana naknada za donora?

Ne. Slično kao i u većini drugih zemalja Evropske unije, i u Srbiji je darivanje reproduktivnih ćelija/embriona dobrovoljno i ne podrazumeva nikakvu novčanu naknadu, izuzev za lične troškove u vezi sa donacijom.

Darivanje reproduktivnih ćelija/embriona radi sticanja imovinske ili bilo koje druge koristi, kao i trgovina i posredovanje u nuđenju, darovanju ili trgovini reproduktivnim ćelijama/embrionima su zabranjeni Zakonom. Izuzetak predstavlja i naknada zarade dok traje privremena sprečenost za rad zbog postupka darivanja reproduktivnih ćelija/tkiva.

Da li je predviđena novčana naknada za donora?

Ne. Slično kao i u većini drugih zemalja Evropske unije, i u Srbiji je darivanje reproduktivnih ćelija/embriona dobrovoljno i ne podrazumeva nikakvu novčanu naknadu, izuzev za lične troškove u vezi sa donacijom.

Darivanje reproduktivnih ćelija/embriona radi sticanja imovinske ili bilo koje druge koristi, kao i trgovina i posredovanje u nuđenju, darovanju ili trgovini reproduktivnim ćelijama/embrionima su zabranjeni Zakonom. Izuzetak predstavlja i naknada zarade dok traje privremena sprečenost za rad zbog postupka darivanja reproduktivnih ćelija/tkiva.

Kome i gde se potencijalni donori mogu prijaviti kada žele da doniraju?

Potencijalni donori se prijavljuju Banci reproduktivnih ćelija, koja se nalazi na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, ul.Koste Todorovića 26,  na mail adresu banka.bmpo@gmail.com, odnosno telefonom na 011.3615607

  • 011 361 5607
  • banka.bmpo@gmail.com

Kome i gde se potencijalni donori mogu prijaviti kada žele da doniraju?

Potencijalni donori se prijavljuju Banci reproduktivnih ćelija, koja se nalazi na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, ul.Koste Todorovića 26,  na mail adresu banka.bmpo@gmail.com, odnosno telefonom na 011.3615607

  • 011 361 5607
  • banka.bmpo@gmail.com

Želim da doniram. Koji je prvi korak?

Na početku čitavog postupka je izražavanje interesovanja i želje za potencijalnim doniranjem reproduktivnih ćelija/embriona u Banci reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Prvi korak je popunjavanje upitnika o životnim navikama, rizičnom seksualnom ponašanju, prethodnim oboljenjima. Potom sledi provera ispunjenosti osnovnih uslova – starosti, očuvanosti reproduktivne funkcije (analiza spermograma za muškarce i analiza ovarijalne rezerve kod žena koja podrazumeva određene laboratorijske testove iz krvi), fizičkog (na osnovu osnovnih anamnestičkih podataka) i psihičkog zdravlja (na osnovu psihološke procene).

Svi potencijalni donori, koji ispunjavaju gore navedene uslove, dalje se informišu o zahtevima koje proces doniranja reproduktivnih ćelija i embriona predviđa, o eventualnoj terapiji lekovima koju će morati da uzima (važi za proces stimulacije ovulacije kod žena donora), o mogućim nuspojavama i opasnostima, kao i o zakonskim okvirima postupka doniranja reproduktivnih ćelija.

Želim da doniram. Koji je prvi korak?

Na početku čitavog postupka je izražavanje interesovanja i želje za potencijalnim doniranjem reproduktivnih ćelija/embriona u Banci reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Prvi korak je popunjavanje upitnika o životnim navikama, rizičnom seksualnom ponašanju, prethodnim oboljenjima. Potom sledi provera ispunjenosti osnovnih uslova – starosti, očuvanosti reproduktivne funkcije (analiza spermograma za muškarce i analiza ovarijalne rezerve kod žena koja podrazumeva određene laboratorijske testove iz krvi), fizičkog (na osnovu osnovnih anamnestičkih podataka) i psihičkog zdravlja (na osnovu psihološke procene).

Svi potencijalni donori, koji ispunjavaju gore navedene uslove, dalje se informišu o zahtevima koje proces doniranja reproduktivnih ćelija i embriona predviđa, o eventualnoj terapiji lekovima koju će morati da uzima (važi za proces stimulacije ovulacije kod žena donora), o mogućim nuspojavama i opasnostima, kao i o zakonskim okvirima postupka doniranja reproduktivnih ćelija.

Da li postoji posebna priprema za donora koja je neophodna pre donacije?

Da. Donaciji prethode popunjavanje upitnika o životnim navikama, rizičnom seksualnom ponašanju, prethodnim oboljenjima, razgovor sa zdravstvenim radnikom i uzimanje lične i porodične anamneze, psihološka procena donora, laboratorijska testiranja i fizikalni pregled. Cilj ovih testiranja jeste smanjenje rizika za prenošenje potencijalnih infekcija sa donora na primaoca reproduktivnih ćelija/embriona, smanjenje rizika za prenos infekcije ili ozbiljnih naslednih oboljenja na dete začeto postupkom sa doniranim reproduktivnim ćelijama/embrionima, i uopšte odabir kvalitetnih doniranih reproduktivnih ćelija/embriona.  

Laboratorijska ispitivanja podrazumevaju testiranje na infektivne bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima – HIV infekcija, hepatitis B i C, infekcija citomegalovirusom, infekcija sifilisom, gonorejom, hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom. Uzorkuju se krv i cervikalni i vaginalni bris (kod žena potencijalnih donora) i bris uretre (kod muškaraca potencijalnih donora). Takođe, radi se i skrining na cističnu fibrozu – nasledno oboljenje koje se može preneti na dete začeto postupkom BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama. Potencijalni donor se izveštava o svim pozitivnim nalazima.

Utvrđuje se krvna grupa u ABO i Rh sistemu, kao i rutinske biohemijske analize.

Ukoliko donor ispunjava sve kriterijume, potpisuje izjavu o darovanju reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, koja sadrži i deo obaveštenja o pravnim posledicama darovanja reproduktivnih ćelija i odnosu prema detetu začetom u postupku sa darovanim reproduktivnim ćelijama/embrionima.

Da li postoji posebna priprema za donora koja je neophodna pre donacije?

Da. Donaciji prethode popunjavanje upitnika o životnim navikama, rizičnom seksualnom ponašanju, prethodnim oboljenjima, razgovor sa zdravstvenim radnikom i uzimanje lične i porodične anamneze, psihološka procena donora, laboratorijska testiranja i fizikalni pregled. Cilj ovih testiranja jeste smanjenje rizika za prenošenje potencijalnih infekcija sa donora na primaoca reproduktivnih ćelija/embriona, smanjenje rizika za prenos infekcije ili ozbiljnih naslednih oboljenja na dete začeto postupkom sa doniranim reproduktivnim ćelijama/embrionima, i uopšte odabir kvalitetnih doniranih reproduktivnih ćelija/embriona.  

Laboratorijska ispitivanja podrazumevaju testiranje na infektivne bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima – HIV infekcija, hepatitis B i C, infekcija citomegalovirusom, infekcija sifilisom, gonorejom, hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom. Uzorkuju se krv i cervikalni i vaginalni bris (kod žena potencijalnih donora) i bris uretre (kod muškaraca potencijalnih donora). Takođe, radi se i skrining na cističnu fibrozu – nasledno oboljenje koje se može preneti na dete začeto postupkom BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama. Potencijalni donor se izveštava o svim pozitivnim nalazima.

Utvrđuje se krvna grupa u ABO i Rh sistemu, kao i rutinske biohemijske analize.

Ukoliko donor ispunjava sve kriterijume, potpisuje izjavu o darovanju reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, koja sadrži i deo obaveštenja o pravnim posledicama darovanja reproduktivnih ćelija i odnosu prema detetu začetom u postupku sa darovanim reproduktivnim ćelijama/embrionima.

Da li postoji rizik za primaoca prilikom ove procedure?

Rizik za primaoca reproduktivnih ćelija/embriona prvenstveno se odnosi na mogućnost nastanka infekcije koja se prenosi krvlju i telesnim tečnostima. Testiranje donora pre darivanja reproduktivnih ćelija/embriona ovu mogućnost svodi na najmanju moguću meru.

Da li postoji rizik za primaoca prilikom ove procedure?

Rizik za primaoca reproduktivnih ćelija/embriona prvenstveno se odnosi na mogućnost nastanka infekcije koja se prenosi krvlju i telesnim tečnostima. Testiranje donora pre darivanja reproduktivnih ćelija/embriona ovu mogućnost svodi na najmanju moguću meru.

Da li postoji rizik za donora prilikom ove procedure?

U slučaju doniranja spermatozoida, nema značajnih zdravstvenih rizika. Kod donacije jajnih ćelija, rizici se odnose na proces stimulacije jajnika i uzimanja jajnih ćelija.

U postupku stimulacije ovulacije koriste se lekovi – hormonske injekcije, sa ciljem da se izazove sazrevanje većeg broja jajnih ćelija (jednom mesečno po pravilu sazreva jedna jajna ćelija). Primena ovih lekova ženu – potencijalnog donora jajnih ćelija uvodi u stanje privremene menopauze, koje može biti praćeno tzv. „valunzima“ – napadima toplote, promenama raspoloženja, nesanicom, glavoboljom i drugim simptomima.

Veći broj zrelih jajnih ćelija se dobija iz jajnika iglom za punkciju i aspiracijom kroz vaginu, pod direktnom kontrolom ultrazvuka. Komplikacije se javljaju u manje od 1-2% slučajeva, i obično su blage – krvarenje na mestu uboda igle i bol posle procedure; retko mogu nastati infekcija, povrede većih krvnih sudova praćene ozbiljnijim krvarenjem, povrede mokraćne bešike i creva. Ove komplikacije mogu zahtevati i dodatne intervencije i operacije, izrazito retko i uklanjanje jednog ili oba jajnika i materice.  ­­

Postupak uzimanja jajnih ćelija se najčešće obavlja u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji, te su moguće i komplikacije vezane za primenu anestetika.

Sazrevanje većeg broja jajnih ćelija i posledično uvećanje jajnika može izazvati nadimanje i blagi bol u trbuhu, koji se obično javljaju posle punkcije, i prolaze za 5-10 dana. U retkim slučajevima, kod 1-2% žena može doći do razvoja tzv. „sindroma hiperstimulacije jajnika“ – stanja koje podrazumeva značajno uvećanje jajnika, i prisustvo tečnosti u trbuhu, povremeno i u plućnoj maramici. Simptomi su bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, otežano disanje i smanjeno izlučivanje mokraće. Sindrom hiperstimulacije jajnika u ozbiljnoj formi može zahtevati bolničko lečenje kako bi se sprečile najteže komplikacije – formiranje krvnih ugrušaka koji mogu dovesti do moždanog udara, embolije pluća, oštećenja bubrega i životne ugroženosti.

U manje od 1% slučajeva može doći do uvrtanja uvećanog jajnika oko svoje vaskularne peteljke – tzv. „torzija jajnika“, što za posledicu ima smanjenje dotoka krvi u jajnik. Manifestuje se jakim bolom u trbuhu; predstavlja hitno stanje u ginekologiji i može zahtevati hitnu hiruršku intervenciju.

adult-career-clipboard2

Da li postoji rizik za donora prilikom ove procedure?

U slučaju doniranja spermatozoida, nema značajnih zdravstvenih rizika. Kod donacije jajnih ćelija, rizici se odnose na proces stimulacije jajnika i uzimanja jajnih ćelija.

U postupku stimulacije ovulacije koriste se lekovi – hormonske injekcije, sa ciljem da se izazove sazrevanje većeg broja jajnih ćelija (jednom mesečno po pravilu sazreva jedna jajna ćelija). Primena ovih lekova ženu – potencijalnog donora jajnih ćelija uvodi u stanje privremene menopauze, koje može biti praćeno tzv. „valunzima“ – napadima toplote, promenama raspoloženja, nesanicom, glavoboljom i drugim simptomima.

Veći broj zrelih jajnih ćelija se dobija iz jajnika iglom za punkciju i aspiracijom kroz vaginu, pod direktnom kontrolom ultrazvuka. Komplikacije se javljaju u manje od 1-2% slučajeva, i obično su blage – krvarenje na mestu uboda igle i bol posle procedure; retko mogu nastati infekcija, povrede većih krvnih sudova praćene ozbiljnijim krvarenjem, povrede mokraćne bešike i creva. Ove komplikacije mogu zahtevati i dodatne intervencije i operacije, izrazito retko i uklanjanje jednog ili oba jajnika i materice.  ­­

Postupak uzimanja jajnih ćelija se najčešće obavlja u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji, te su moguće i komplikacije vezane za primenu anestetika.

Sazrevanje većeg broja jajnih ćelija i posledično uvećanje jajnika može izazvati nadimanje i blagi bol u trbuhu, koji se obično javljaju posle punkcije, i prolaze za 5-10 dana. U retkim slučajevima, kod 1-2% žena može doći do razvoja tzv. „sindroma hiperstimulacije jajnika“ – stanja koje podrazumeva značajno uvećanje jajnika, i prisustvo tečnosti u trbuhu, povremeno i u plućnoj maramici. Simptomi su bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, otežano disanje i smanjeno izlučivanje mokraće. Sindrom hiperstimulacije jajnika u ozbiljnoj formi može zahtevati bolničko lečenje kako bi se sprečile najteže komplikacije – formiranje krvnih ugrušaka koji mogu dovesti do moždanog udara, embolije pluća, oštećenja bubrega i životne ugroženosti.

U manje od 1% slučajeva može doći do uvrtanja uvećanog jajnika oko svoje vaskularne peteljke – tzv. „torzija jajnika“, što za posledicu ima smanjenje dotoka krvi u jajnik. Manifestuje se jakim bolom u trbuhu; predstavlja hitno stanje u ginekologiji i može zahtevati hitnu hiruršku intervenciju.

Ako postanem donor, da li mi je garantovana anonimnost?

Doniranje reproduktivnih ćelija/embriona je anonimno. Davalac nije upoznat sa identitetom primaoca, primalac/primaoci doniranih reproduktivnih ćelija/embriona ne znaju ko je davalac.

U toku testiranja potencijalni davaoci su dužni da navedu lične podatke, kao i podatke vezane za navike, prethodne bolesti i operacije, rizično seksualno ponašanje, podatke o oboljenjima u porodici. Takođe, beleže se rezultati laboratorijskih testiranja i fizikalnog pregleda potencijalnog davaoca. Svi podaci čuvaju se u Državnom registru Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, i zaštićeni su shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Državnom registru pristup imaju samo ovlašćena lica. Informaciju o davaocu, i to SAMO informaciju koja se odnosi na podatke od medicinskog značaja, NE na podatke o ličnosti davaoca, može tražiti dete koje je začeto iz postupka BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama/embrionima kada navrši 15 godina, zakonski zastupnik/staratelj deteta uz odobrenje organa starateljstva na osnovu dozvole suda, zdravstveni radnik koji leči dete i lekar koji sprovodi postupka BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama.

Ako postanem donor, da li mi je garantovana anonimnost?

Doniranje reproduktivnih ćelija/embriona je anonimno. Davalac nije upoznat sa identitetom primaoca, primalac/primaoci doniranih reproduktivnih ćelija/embriona ne znaju ko je davalac.

U toku testiranja potencijalni davaoci su dužni da navedu lične podatke, kao i podatke vezane za navike, prethodne bolesti i operacije, rizično seksualno ponašanje, podatke o oboljenjima u porodici. Takođe, beleže se rezultati laboratorijskih testiranja i fizikalnog pregleda potencijalnog davaoca. Svi podaci čuvaju se u Državnom registru Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, i zaštićeni su shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Državnom registru pristup imaju samo ovlašćena lica. Informaciju o davaocu, i to SAMO informaciju koja se odnosi na podatke od medicinskog značaja, NE na podatke o ličnosti davaoca, može tražiti dete koje je začeto iz postupka BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama/embrionima kada navrši 15 godina, zakonski zastupnik/staratelj deteta uz odobrenje organa starateljstva na osnovu dozvole suda, zdravstveni radnik koji leči dete i lekar koji sprovodi postupka BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama.

Da li nakon donacije donor stiče neka roditeljska prava, obaveze?

Donor nema pravne niti druge obaveze prema detetu/deci začetoj i rođenoj u postupku sa doniranim reproduktivnim ćelijama/embrionima. Majka deteta jeste žena koja je rodila dete, a ocem deteta smatra se muž majke, odnosno vanbračni partner. Ime donora ne stoji ni na jednom zvaničnom dokumentu deteta koje je rođeno postupkom BMPO sa doniranim ćelijama/embrionima.

Da li nakon donacije donor stiče neka roditeljska prava, obaveze?

Donor nema pravne niti druge obaveze prema detetu/deci začetoj i rođenoj u postupku sa doniranim reproduktivnim ćelijama/embrionima. Majka deteta jeste žena koja je rodila dete, a ocem deteta smatra se muž majke, odnosno vanbračni partner. Ime donora ne stoji ni na jednom zvaničnom dokumentu deteta koje je rođeno postupkom BMPO sa doniranim ćelijama/embrionima.

Imate pitanja? Pišite nam!

Sve dodatne informacije mogu se dobiti telefonski, pozivanjem broja Klinike za ginekologiju i akušerstvo 011/361 5607 od 10-12 časova radnim danima, putem mejla banka.bmpo@gmail.com ili na zvaničnoj prezentaciji Ministarstva zdravlja.

Close Menu