ЋИРИЛИЦА    I    LATINICA

doniraj slogan
logoFinalTirkizni CIR
doniraj slogan
arrow

Шта је у ствари донирање репродуктивних ћелија, ткива и ембриона?​

Термин „донирање“ односи се на алтруистички чин давања, односно поклањања – у овом случају сопствених репродуктивних ћелија – јајних ћелија код жена, односно сперматозоида код мушкараца, или ембриона – заметка, који настаје спајањем јајне ћелије и сперматозоида и представља прву форму нове јединке. Репродуктивне ћелије/ембриони донирају се паровима који не могу остварити родитељство применом сопствених репродуктивних ћелија/ембриона. У ширем смислу, постоји апсолутна аналогија даривања репродуктивних ћелија/ембриона са донирањем других органа или ткива (нпр. бубрег,  кожа, рожњача итд). Разлика се односи на чињеницу да репродуктивне ћелије нису витални органи, да се њихово даривање може поновити, да по правилу ни на који начин не ремети здравствено стање донора. Друга битна разлика односи се на чињеницу да се са донирањем репродуктивних ћелија/ембриона донира  и сопствени генетски материјал. 

Шта је у ствари донирање репродуктивних ћелија, ткива и ембриона?​​

Термин „донирање“ односи се на алтруистички чин давања, односно поклањања – у овом случају сопствених репродуктивних ћелија – јајних ћелија код жена, односно сперматозоида код мушкараца, или ембриона – заметка, који настаје спајањем јајне ћелије и сперматозоида и представља прву форму нове јединке. Репродуктивне ћелије/ембриони донирају се паровима који не могу остварити родитељство применом сопствених репродуктивних ћелија/ембриона. У ширем смислу, постоји апсолутна аналогија даривања репродуктивних ћелија/ембриона са донирањем других органа или ткива (нпр. бубрег,  кожа, рожњача итд). Разлика се односи на чињеницу да репродуктивне ћелије нису витални органи, да се њихово даривање може поновити, да по правилу ни на који начин не ремети здравствено стање донора. Друга битна разлика односи се на чињеницу да се са донирањем репродуктивних ћелија/ембриона донира  и сопствени генетски материјал. 

Шта је банка репродуктивних ћелија? Где се налази банка?

Банка репродуктивних ћелија је институција у којој се чувају дароване репродуктивне ћелије, ткива и ембриони. У самој банци се, поред чувања, врши и пријава, тестирање и одабир донора, пријем и обрада материјала – донираних ћелија/ ембриона. Према одлуци Министарства здравља Републике Србије, банка репродуктивних ћелија налази се у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије

Шта је банка репродуктивних ћелија? Где се налази банка?

Банка репродуктивних ћелија је институција у којој се чувају дароване репродуктивне ћелије, ткива и ембриони. У самој банци се, поред чувања, врши и пријава, тестирање и одабир донора, пријем и обрада материјала – донираних ћелија/ ембриона. Према одлуци Министарства здравља Републике Србије, банка репродуктивних ћелија налази се у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије

Зашто је важно донирање?

Донација репродуктивних ћелија и ембриона намењена је паровима који се  суочавају сапроблемом инфертилитета, и где из одређеног разлога није могућа  употреба сопствених репродуктивних ћелија – сперматозоида и јајних ћелија. Даривањем сопствених репродуктивних ћелија, донор помаже пару да остваре родитељство у ситуацији када они сами то не могу постићи. Специфичност донирања јајних ћелија и сперматозоида,односно ембриона, за разлику од донирања других ткива и органа, односи се на чињеницу да се сарепродуктивних ћелијама/ембрионима донира и сопствени генетски материјал. 

Зашто је важно донирање?​

Донација репродуктивних ћелија и ембриона намењена је паровима који се  суочавају сапроблемом инфертилитета, и где из одређеног разлога није могућа  употреба сопствених репродуктивних ћелија – сперматозоида и јајних ћелија. Даривањем сопствених репродуктивних ћелија, донор помаже пару да остваре родитељство у ситуацији када они сами то не могу постићи. Специфичност донирања јајних ћелија и сперматозоида,односно ембриона, за разлику од донирања других ткива и органа, односи се на чињеницу да се сарепродуктивних ћелијама/ембрионима донира и сопствени генетски материјал. 

Каква су искуства других земаља, да ли и код њих постоји банка репродуктивних ћелија?

У већини других земаља где је дозвољена употреба донираних репродуктивних ћелија и ембрионапостоје банке репродуктивних ћелија. Разлика се односи на законске регулативе којима се дефинишекоје установе и колико њих могу формирати банку

Каква су искуства других земаља, да ли и код њих постоји банка репродуктивних ћелија?

У већини других земаља где је дозвољена употреба донираних репродуктивних ћелија и ембрионапостоје банке репродуктивних ћелија. Разлика се односи на законске регулативе којима се дефинишекоје установе и колико њих могу формирати банку

Ко све може бити донор?

Основни услов донирања репродуктивних ћелија и ембриона односи се на старост потренцијалних донора, њихово физичко и психичко здравље и очувану репродуктивну функцију. Донор репродуктивних ћелија може бити пунолетан мушкарац старости до 40 година, психофизички здрав, који има нормалан спермограм, као и жена старости од 21 до 34 године, психофизички здрава, чија је резерва јајника очувана. Потенцијални донори попуњавају упитник о навикама, ризичном сексуалном понашању, претходним обољењима, који представља уједно и први искључујући корак у одабиру донора.

Ко све може бити донор?

Основни услов донирања репродуктивних ћелија и ембриона односи се на старост потренцијалних донора, њихово физичко и психичко здравље и очувану репродуктивну функцију. Донор репродуктивних ћелија може бити пунолетан мушкарац старости до 40 година, психофизички здрав, који има нормалан спермограм, као и жена старости од 21 до 34 године, психофизички здрава, чија је резерва јајника очувана. Потенцијални донори попуњавају упитник о навикама, ризичном сексуалном понашању, претходним обољењима, који представља уједно и први искључујући корак у одабиру донора.

Ко све може бити прималац?

Ко све може бити прималац? Потребу за применом донираних репродуктивних ћелија имају парови где из неког разлога не може доћи до зачећа уз употребу сопствених ћелија – било да их нема или су оне лошег квалитета (код жена – преурањена менопауза, узнапредовале године, третман малигних обољења хемиотерапијом или зрачном терапијом; код мушкараца – потпуни недостатак сперматозоида, билоурођен, било као последица инфективних, малигних и других обољења), или у случајевима када биупотреба сосптвених репродуктивних ћелија довела до преношења тешких наследних болести на дете. Према нашем законодавству, изузетно, право на поступке   биомедицински потпомогнутогоплођење (БМПО), односно популарно названо „вантелесно   оплођење“ са донираним ћелијама/ембрионима има и пунолетна и пословно способна жена без партнера, под одређеним условима – да је у таквом психосоцијалном стању да се очекује са ће бити способна да врширодитељску дужност, у складу са законом, у интересу детета. Предлог за сваки појединачни поступак БМПО са донираним репродуктивним ћелијама да је лекар специјалиста   гинекологије и акушерства, субспецијалиста фертилитета   и стерилитета. О предлогу се изјашњава Стручна саветодавна комисија за употребу дарованих репродуктивних ћелија у поступку БМПО, коју чине лекар специјалиста гинекологије и акушерства, ембриолог, дипломирани психолог и дипломирани правник.

Ко све може бити прималац?

Ко све може бити прималац? Потребу за применом донираних репродуктивних ћелија имају парови где из неког разлога не може доћи до зачећа уз употребу сопствених ћелија – било да их нема или су оне лошег квалитета (код жена – преурањена менопауза, узнапредовале године, третман малигних обољења хемиотерапијом или зрачном терапијом; код мушкараца – потпуни недостатак сперматозоида, билоурођен, било као последица инфективних, малигних и других обољења), или у случајевима када биупотреба сосптвених репродуктивних ћелија довела до преношења тешких наследних болести на дете. Према нашем законодавству, изузетно, право на поступке   биомедицински потпомогнутогоплођење (БМПО), односно популарно названо „вантелесно   оплођење“ са донираним ћелијама/ембрионима има и пунолетна и пословно способна жена без партнера, под одређеним условима – да је у таквом психосоцијалном стању да се очекује са ће бити способна да врширодитељску дужност, у складу са законом, у интересу детета. Предлог за сваки појединачни поступак БМПО са донираним репродуктивним ћелијама да је лекар специјалиста   гинекологије и акушерства, субспецијалиста фертилитета   и стерилитета. О предлогу се изјашњава Стручна саветодавна комисија за употребу дарованих репродуктивних ћелија у поступку БМПО, коју чине лекар специјалиста гинекологије и акушерства, ембриолог, дипломирани психолог и дипломирани правник.

Да ли је предвиђена новчана накнада за донора?

Не. Слично као и у већини других земаља Европске уније, и у Србији је даривање репродуктивних ћелија/ембриона добровољно и не подразумева никакву новчану накнаду, изузев за личне трошкове у вези са донацијом. Даривање репродуктивних ћелија/ембриона ради стицања имовинске или било које друге користи, као и трговина и посредовање у нуђењу, даровању или трговини репродуктивним ћелијама/ембрионима су забрањени Законом. Изузетак представља и накнада зараде док траје привремена спреченост за рад због поступка даривања репродуктивних ћелија/ткива.

Да ли је предвиђена новчана накнада за донора?

Не. Слично као и у већини других земаља Европске уније, и у Србији је даривање репродуктивних ћелија/ембриона добровољно и не подразумева никакву новчану накнаду, изузев за личне трошкове у вези са донацијом. Даривање репродуктивних ћелија/ембриона ради стицања имовинске или било које друге користи, као и трговина и посредовање у нуђењу, даровању или трговини репродуктивним ћелијама/ембрионима су забрањени Законом. Изузетак представља и накнада зараде док траје привремена спреченост за рад због поступка даривања репродуктивних ћелија/ткива.

Коме и где се потенцијални донори могу пријавити када желе да донирају?

Коме и где се  потенцијални донори могу пријавити када желе да донирају?Потенцијални донори се пријављују Банци репродуктивних ћелија, која се  налази на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, ул. Косте Тодоровића 26, на мејл адресу banka.bmpo@gmail.com, односно телефоном на 011.3615607

  • 011 361 5607
  • banka.bmpo@gmail.com

Коме и где се потенцијални донори могу пријавити када желе да донирају?

Коме и где се  потенцијални донори могу пријавити када желе да донирају?Потенцијални донори се пријављују Банци репродуктивних ћелија, која се  налази на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, ул. Косте Тодоровића 26, на мејл адресу banka.bmpo@gmail.com, односно телефоном на 011.3615607

  • 011 361 5607
  • banka.bmpo@gmail.com

Желим да донирам! Који је први корак?

На почетку читавог поступка је изражавање интересовања и жеље за потенцијалним донирањем репродуктивних ћелија/ембриона у Банци репродуктивних ћелија, ткива и ембриона. Први корак јепопуњавање   упитника  о животним навикама, ризичном сексуалном понашању, претходним обољењима. Потом следи провера испуњености основних услова– старости,  очуваности репродуктивне функције (анализа спермограма за мушкарце и анализа оваријалне резерве код жена која подразумева одређене лабораторијске тестове из крви), физичког (на  основу основних анамнестичких података) и психичког здравља (на основу психолошке процене). Сви потенцијални донори, који испуњавају горе наведене услове, даље се информишу о захтевимакоје процес донирања репродуктивних ћелија и ембриона предвиђа, о евентуалној терапији лековимакоју ће морати да узима (важи за процес стимулације овулације код жена донора), о могућим нуспојавама и  опасностима,  као и  о  законским оквирима поступка  донирања  репродуктивних ћелија.

Желим да донирам! Који је први корак?

На почетку читавог поступка је изражавање интересовања и жеље за потенцијалним донирањем репродуктивних ћелија/ембриона у Банци репродуктивних ћелија, ткива и ембриона. Први корак јепопуњавање   упитника  о животним навикама, ризичном сексуалном понашању, претходним обољењима. Потом следи провера испуњености основних услова– старости,  очуваности репродуктивне функције (анализа спермограма за мушкарце и анализа оваријалне резерве код жена која подразумева одређене лабораторијске тестове из крви), физичког (на  основу основних анамнестичких података) и психичког здравља (на основу психолошке процене). Сви потенцијални донори, који испуњавају горе наведене услове, даље се информишу о захтевимакоје процес донирања репродуктивних ћелија и ембриона предвиђа, о евентуалној терапији лековимакоју ће морати да узима (важи за процес стимулације овулације код жена донора), о могућим нуспојавама и  опасностима,  као и  о  законским оквирима поступка  донирања  репродуктивних ћелија.

Да ли постоји посебна припрема за донора која је неопходна пре донација

Да. Донацији претходе попуњавање упитника о животним навикама, ризичном сексуалном понашању, претходним обољењима, разговор са здравственим радником и узимање личне и породичне анамнезе, психолошка процена донора, лабораторијска тестирања и физикални преглед. Циљ ових тестирања јесте смањење ризика за преношење потенцијалних инфекција са донора на примаоца репродуктивних ћелија/ембриона, смањење ризика за пренос инфекције или озбиљних наследних обољења на дете зачето поступком са донираним репродуктивним ћелијама/ембрионима, и уопште одабир квалитетних донираних репродуктивних ћелија/ембриона. Лабораторијска испитивања подразумевају тестирање на инфективне болести које се преносе крвљу и телесним течностима – ХИВ инфекција, хепатитис Б и  Ц, инфекција  цитомегаловирусом, инфекција сифилисом, гонорејом, хламидијом, микоплазмом и уреаплазмом. Узоркују се крв и цервикални ивагинални брис   (код жена потенцијалних донора) и брис уретре (код мушкараца потенцијалних донора). Такође, ради се и скрининг на цистичну фиброзу – наследно обољење које се може пренетина дете зачето поступком БМПО са донираним репродуктивним ћелијама. Потенцијални донор сеизвештава о свим позитивним налазима. Утврђује се крвна група у АБО и Рх систему, као и рутинске биохемијске анализе. Уколико донор испуњава све критеријуме потписује изјаву  о даровању репродуктивних ћелија, односно ембриона, која садржи део обавештења о правним последицама даровања репродуктивних ћелија и односу према детету зачетом у поступку са дарованим репродуктивним ћелијама/ембрионима.

Да ли постоји посебна припрема за донора која је неопходна пре донација

Да. Донацији претходе попуњавање упитника о животним навикама, ризичном сексуалном понашању, претходним обољењима, разговор са здравственим радником и узимање личне и породичне анамнезе, психолошка процена донора, лабораторијска тестирања и физикални преглед. Циљ ових тестирања јесте смањење ризика за преношење потенцијалних инфекција са донора на примаоца репродуктивних ћелија/ембриона, смањење ризика за пренос инфекције или озбиљних наследних обољења на дете зачето поступком са донираним репродуктивним ћелијама/ембрионима, и уопште одабир квалитетних донираних репродуктивних ћелија/ембриона. Лабораторијска испитивања подразумевају тестирање на инфективне болести које се преносе крвљу и телесним течностима – ХИВ инфекција, хепатитис Б и  Ц, инфекција  цитомегаловирусом, инфекција сифилисом, гонорејом, хламидијом, микоплазмом и уреаплазмом. Узоркују се крв и цервикални ивагинални брис   (код жена потенцијалних донора) и брис уретре (код мушкараца потенцијалних донора). Такође, ради се и скрининг на цистичну фиброзу – наследно обољење које се може пренетина дете зачето поступком БМПО са донираним репродуктивним ћелијама. Потенцијални донор сеизвештава о свим позитивним налазима. Утврђује се крвна група у АБО и Рх систему, као и рутинске биохемијске анализе. Уколико донор испуњава све критеријуме потписује изјаву  о даровању репродуктивних ћелија, односно ембриона, која садржи део обавештења о правним последицама даровања репродуктивних ћелија и односу према детету зачетом у поступку са дарованим репродуктивним ћелијама/ембрионима.

Да ли постоји ризик за примаоца приликом ове процедуре?

Ризик за примаоца репродуктивних ћелија/ембриона првенствено се одноогућност настанка инфекције која се преноси крвљу и телесним течностима. Тестирање донора пре даривања репродуктивних ћелија/ембриона ову могућност своди на најмању могућу меру. си на могућност настанка инфекције која се преноси крвљу и телесним течностима. Тестирање донора пре даривањарепродуктивних ћелија/ембриона ову могућност своди на најмању могућу меру.

Да ли постоји ризик за примаоца приликом ове процедуре?

Ризик за примаоца репродуктивних ћелија/ембриона првенствено се одноогућност настанка инфекције која се преноси крвљу и телесним течностима. Тестирање донора пре даривања репродуктивних ћелија/ембриона ову могућност своди на најмању могућу меру. си на могућност настанка инфекције која се преноси крвљу и телесним течностима. Тестирање донора пре даривањарепродуктивних ћелија/ембриона ову могућност своди на најмању могућу меру.

Да ли постоји ризик за донора приликом ове процедуре?

У случају донирања сперматозоида, нема значајних здравствених ризика. Код донације јајних ћелија, ризици се односе на процес стимулације јајника и узимања јајних ћелија.У поступку стимулације овулације користе се лекови – хормонске ињекције, са циљем да се изазове сазревање већег  броја јајних  ћелија  (једном месечно по правилу сазрева једна  јајна ћелија). Примена ових лекова жену – потенцијалног донора јајних ћелија уводи у стање привремене менопаузе, које може бити праћено тзв. „валунзима“– нападима топлоте, променама расположења, несаницом, главобољом и другим симптомима. Већи број зрелих јајних ћелија се добија из јајника иглом за пункцију и аспирацијом кроз вагину, поддиректном контролом ултразвука. Компликације се јављају у мање од 1-2% случајева, и обичносу благе – крварење на месту убода игле и бол после процедуре; ретко могу настати инфекција,повреде већих крвних судова праћене озбиљнијим крварењем, повреде мокраћне бешике и црева. Ове компликације могу захтевати и додатне интервенције и операције, изразито ретко и уклањање једног или оба јајника и материце. Поступак узимања јајних ћелија се најчешће обавља у краткотрајној општој интравенској анестезији,те су могуће и компликације везане за примену анестетика. Сазревање већег броја јајних ћелија и последично увећање јајника може изазвати надимање  иблаги бол у трбуху, који се обично  јављају  после  пункције, и пролазе за 5-10 дана.  У ретким случајевима, код 1-2% жена може доћи до развоја тзв. „синдрома хиперстимулације јајника“ –стања које подразумева значајно увећање јајника, и присуство течности у трбуху, повремено и у плућној марамици. Симптоми су бол у трбуху, мучнина, повраћање, отежано дисање и смањеноизлучивање мокраће. Синдром хиперстимулације јајника у озбиљној форми може захтевати болничко лечење како би се спречиле најтеже компликације – формирање крвних угрушака који могу довести до можданог удара, емболије плућа, оштећења бубрега и животне угрожености. У мање од 1% случајева може доћи до увртања увећаног јајника око своје васкуларне петељке– тзв. „торзија јајника“, што за последицу има смањење дотока крви у јајник. Манифестује се јаким болом у трбуху; представља хитно стање у гинекологији и може захтевати хитну хируршку интервенцију.  

adult-career-clipboard2

Да ли постоји ризик за донора приликом ове процедуре?

У случају донирања сперматозоида, нема значајних здравствених ризика. Код донације јајних ћелија, ризици се односе на процес стимулације јајника и узимања јајних ћелија.У поступку стимулације овулације користе се лекови – хормонске ињекције, са циљем да се изазове сазревање већег  броја јајних  ћелија  (једном месечно по правилу сазрева једна  јајна ћелија). Примена ових лекова жену – потенцијалног донора јајних ћелија уводи у стање привремене менопаузе, које може бити праћено тзв. „валунзима“– нападима топлоте, променама расположења, несаницом, главобољом и другим симптомима. Већи број зрелих јајних ћелија се добија из јајника иглом за пункцију и аспирацијом кроз вагину, поддиректном контролом ултразвука. Компликације се јављају у мање од 1-2% случајева, и обичносу благе – крварење на месту убода игле и бол после процедуре; ретко могу настати инфекција,повреде већих крвних судова праћене озбиљнијим крварењем, повреде мокраћне бешике и црева. Ове компликације могу захтевати и додатне интервенције и операције, изразито ретко и уклањање једног или оба јајника и материце. Поступак узимања јајних ћелија се најчешће обавља у краткотрајној општој интравенској анестезији,те су могуће и компликације везане за примену анестетика. Сазревање већег броја јајних ћелија и последично увећање јајника може изазвати надимање  иблаги бол у трбуху, који се обично  јављају  после  пункције, и пролазе за 5-10 дана.  У ретким случајевима, код 1-2% жена може доћи до развоја тзв. „синдрома хиперстимулације јајника“ –стања које подразумева значајно увећање јајника, и присуство течности у трбуху, повремено и у плућној марамици. Симптоми су бол у трбуху, мучнина, повраћање, отежано дисање и смањеноизлучивање мокраће. Синдром хиперстимулације јајника у озбиљној форми може захтевати болничко лечење како би се спречиле најтеже компликације – формирање крвних угрушака који могу довести до можданог удара, емболије плућа, оштећења бубрега и животне угрожености. У мање од 1% случајева може доћи до увртања увећаног јајника око своје васкуларне петељке– тзв. „торзија јајника“, што за последицу има смањење дотока крви у јајник. Манифестује се јаким болом у трбуху; представља хитно стање у гинекологији и може захтевати хитну хируршку интервенцију.  

Ако постанем донор, да ли ми је гарантована анонимност?

Дoнирање репродуктивних ћелија/ембриона је анонимно. Давалац није упознат са идентитетом примаоца, прималац/примаоци донираних репродуктивних ћелија/ембриона не знају ко је давалац. У току тестирања потенцијални даваоци су дужни да наведу личне податке, као и податке везане за навике, претходне болести и операције, ризично сексуално понашање, податке о обољењима упородици. Такође, бележе се резултати лабораторијских тестирања и физикалног прегледа потенцијалног даваоца. Сви подаци чувају се у Државном регистру Управе за биомедицину Министарства здравља, и заштићени су сходно Закону о заштити података о личности. Државном регистру приступ имају само овлашћена лица. Информацију о даваоцу, и то САМО информацију која се односи на податке од медицинског значаја, НЕ на податке о личности даваоца, може тражити дете које је зачето из поступка БМПО са донираним репродуктивним ћелијама/ембрионима када наврши 15 година, законски заступник/старатељ детета уз одобрење органа старатељства на основу дозволе суда, здравствени радник који лечи дете и лекар који спроводи поступка БМПО са донираним репродуктивним ћелијама.

Ако постанем донор, да ли ми је гарантована анонимност?

Дoнирање репродуктивних ћелија/ембриона је анонимно. Давалац није упознат са идентитетом примаоца, прималац/примаоци донираних репродуктивних ћелија/ембриона не знају ко је давалац. У току тестирања потенцијални даваоци су дужни да наведу личне податке, као и податке везане за навике, претходне болести и операције, ризично сексуално понашање, податке о обољењима упородици. Такође, бележе се резултати лабораторијских тестирања и физикалног прегледа потенцијалног даваоца. Сви подаци чувају се у Државном регистру Управе за биомедицину Министарства здравља, и заштићени су сходно Закону о заштити података о личности. Државном регистру приступ имају само овлашћена лица. Информацију о даваоцу, и то САМО информацију која се односи на податке од медицинског значаја, НЕ на податке о личности даваоца, може тражити дете које је зачето из поступка БМПО са донираним репродуктивним ћелијама/ембрионима када наврши 15 година, законски заступник/старатељ детета уз одобрење органа старатељства на основу дозволе суда, здравствени радник који лечи дете и лекар који спроводи поступка БМПО са донираним репродуктивним ћелијама.

Да ли након донације донор стиче нека родитељска права, обавезе?

Донор нема правне нити друге обавезе према детету/деци зачетој и рођеној у поступку са донираним репродуктивним ћелијама/ембрионима. Мајка детета јесте жена која је родила дете, а оцем детета сматра се муж мајке, односно ванбрачни партнер. Име донора не стоји ни на једном званичном документу детета које је рођено поступком БМПО са донираним ћелијама/ембрионима. 

Да ли након донације донор стиче нека родитељска права, обавезе?

Донор нема правне нити друге обавезе према детету/деци зачетој и рођеној у поступку са донираним репродуктивним ћелијама/ембрионима. Мајка детета јесте жена која је родила дете, а оцем детета сматра се муж мајке, односно ванбрачни партнер. Име донора не стоји ни на једном званичном документу детета које је рођено поступком БМПО са донираним ћелијама/ембрионима. 

Имате питања? Пишите нам!

Све додатне информације могу се добити телефонски, позивањем броја Клинике за гинекологију и акушерство 011 361 5607 од 10-12 часова радним данима, путем мејла или на званичној презентацији Министарства здравља.

Close Menu